РСБ интервју: Милош Нинковић – председник КК Црвена звезда Телеком

У име свих нас у црвено – белом, како гласи слоган РСБ-а, постављали смо ваша питања Милошу Нинковићу – председнику КК Црвена звезда Телеком. На све што вас је занимало он је отворено и детаљно одговарао.

У наредним редовима прочитајте како тече опоравак клуба по УППР-у и шта се дешава по његовом окончању 2016. године, зашто је одлучено да Дејан Радоњић добије поверење да води екипу ове сезоне, како се одвија прелазни рок, колики ће бити буџет клуба и каква ће бити његова структура ове године, какве услове Евролига поставља клубу по питању структуре буџета да би могао да учествује у најелитнијем такмичењу, као и то, што је многе од вас занимало, да ли су икада постојали преговори између Црвене звезде и Дарка Миличића.

Moжете ли члановима нашег форума да опишете која је тачно ваша функција у клубу?

– Моја функција је председник КК Црвена звезда Телеком и заједно са председником Црвене звезде и председником Скупштине Црвене звезде чиним највиши орган клуба и водимо га у свим погледима – финансијском, спортском, маркетиншком. Када кажем водимо клуб, мислим на то да доносимо смернице и контролишемо рад, а други органи их спроводе.

Да ли опоравак клуба тече по плану УППР-а? Шта се дешава по његовом завршетку?

– Све тече по плану. Он не може да се спроводи ни боље ни горе, него по плану, по тачно задатим роковима и динамици, по тачно задатим оквирима које је усвојио Суд. План се спроводи онако како је дефинисано УППР-ом и остало је нешто мање од три године до његовог краја.

Шта се дешава након завршетка УППР-а?

– После завршетка УППР-а, који је дефинисан да ће трајати 5 година, бренд Црвене звезде, ранг такмичења… или једноставно речено, све оно што је Звезда унела у споразум, враћа јој се назад, с тим што ће јој финансије бити чисте, на нули или преко нуле. Такође се и ФМП-у враћа све што је унео у споразум. Онда остаје да се дефнишу нови односи. Да ли ће се та два клуба спајати или неће, то није дефинисано споразумом и остаје да се види шта ће се десити након завршетка плана. Циљ је био да се након петогодишњег плана добије финансијски оздрављена Црвена звезда што ће и бити остварено.

Многи навијачи су питали баш то шта ће бити са халама и осталом инфраструктуром. Дакле, то зависи од каснијег споразума клубова након истека УППР-а?

– Тако је.

Једна од вечитих тема Звездиних навијача је потенцијално ангажовање Дарка Миличића. Можете ли да откријете да ли је тачно да је Звезда преговарала са њим?

– Колико сам упознат, Дарко Миличић је самоиницијативно раскинуо уговор који је имао у НБА, и вратио се у Србију због неких својих приватних проблема. Свима је добро познато колико Дарко Миличић воли Црвену звезду а кошаркашком клубу је веома стало да има добар и пријатељски однос са свим навијачима, а посебно са истакнутим играчима, без обзира да ли су играли за њу. Са Дарком Миличићем имате специфичну ситуацију, зато што је на неправедан начин оцрњен у кошаркашкој јавности. Оно што је битно и за Звезду и за српску кошарку јесте да треба да се сећа успеха Дарка Миличића. Чини ми се да су НБА правила била промењена због њега кад је долазио, због његових година. На то Србија треба да буде поносна, али и Звезда због тога што се један играч који је био такав потенцијал и такав квалитет доводи у везу са клубом. Нису постојали никакви званични контакти о довођењу Миличића у Црвену звезду, али Звезду не чини само њено руководство. Постојали су неки пријатељски посредни разговори, али ништа више од тога није било.



Због чега је Радоњић добио једногласну подршку да остане на клупи и наредне сезоне, пошто зацртани циљеви на почетку сезоне нису остварени?

Ајде да ствари поставимо овако. Када је Звезда последњи пут играла полуфинале неког европског такмичења? Да ли је Црвена звезда некада била прва у регуларном делу Јадранске лиге? Да ли је Црвена звезда некада успешније играла у Евролиги него са Радоњићем на клупи? Да ли смо ми једини клуб који са 4 победе у Евролиги није прошао даље? Да ли је општи утисак, гледано кроз сезону до финалних утакмица, да је Звезда играла добро и да је са лакоћом побеђивала противнике? То су неки од услова које је он испунио. Да ли се на крају све мери титулама? Вероватно да, али ми нисмо у таквој ситуацији да тако брзо можемо да се одричемо свега и свачега. Сматрамо да Дејан Радоњић може још много да пружи Црвеној звезди и очекујемо да ће тим играти боље и да ће постићи вероватно већи успех него прошле сезоне. Оно што је најбитније за Црвену звезду и што је везано за тренера и друге елементе у клубу, то је нека стабилност и константност, коју Звезда није имала преко 20 година. Због тога смо се одлучли на тај потез. Знамо да се неки не слажу са тим, али време ће показати да ли смо у праву или не.

Да ли из данашње перспективе да ли раскид уговора са Шилбом сматрате грешком?

– Не сматрам.

Каква је структура прошлогодишњег буџета, а каква се планира за овогодишњи у смислу процената учешћа јавних и приватних предузећа, сезонских карата, улазница, маркетинга…?

– Ако Црвена звезда жели да буде константан учесник Евролиге и ако хоће да се прилагоди новим токовима и правилима функционисања Евролиге, мора да се придржава финансијског фер плеја који је потписала Евролига. У том финансијском фер плеју наводи се да приход од сезонских карата мора да износи минимум 40% буџета, да приход од адвертајзинга буде минимум 40% и да остали приходи, као што су приходи локалних самоуправа, донатора и евентуалних власника, не сме да износи више од 20%. Црвена звезда мора да функционише по том принципу. Прошле године смо направили један велики искорак, јер смо само од продаје карата, што не подразумева само сезонске карте, приходовали око милион евра. Ове године то морамо да повећамо бар за 60-70%, као што морамо да смањимо проценат учешћа државе и државних предузећа у буџету. Смањење учешћа државних предузећа ове године ће износити 30, можда 40% у односу на прошлогодишњи. Држава је прошле године учествовала у буџету око 35%, али кад се узме колико је Звезда платила пореза тој истој држави, и када би пребили приход од државе и расход који иде држави, Звезда не би остварила нето приход већи од 15%. Ове године би приход од државних предузећа у најбољем случају био 25% буџета. Приход од спонзора или адвертајзинга би требало да буде око 45%. Остале приходе би требало да обезбеди сам клуб кроз улазнице, сезонске карте, ТВ права, продају реквизита, обештећења и тако даље.

Какви су циљеви клуба за наредну сезону?

– Тренутно смо концетрисани на прелазни рок, а циљевима за нередну сезону ћемо моћи да причамо када завршимо прелазни рок и ако испунимо оно што смо зацртали када је у питању довођење нових играча. Лоше је причати да Црвена звезда нешто мора, али реално је рећи да Звезда сваке године у спортском сегменту треба да направи бољи резултат.

Како сте задовољни како се одвија прелазни рок?

– Добро.

На којим позицијама су Звезди потребна појачања?

– Један, три и пет.

Многи навијачи су незадовољни реакцијом клуба у току и након финалне серије Суперлиге, где је виђена нова лакрдија и од стране противника у првој утакмици, а касније су судије оштетиле Звезду у наредним. Зашто се тако благо реаговало?

– Кад Црвена звезда каже нешто против суђења или организације лиге, онда јавност коментарише да Звезда потпаљује негативне вибрације у српском спорту. Када се Звезда залаже за транспарентност, онда исто тако спортска јавност виче да то није због тога, него због неких других интереса. Спортска јавност је руководство лиге, које је изабрано великом већином гласова на Скупштини лиге, углавном на иницијативу Партизана везивало за Црвену звезду, па се десило финале и видели смо шта се ту десило. На све то се огласио председник Кошаркашког савеза Србије господин Ђилас и потпредседници Савеза са идејом да треба да врате лигу Савезу због дешавања на финалној утакмици. Мени ту ствари нису баш најјасније, пошто се и у Крагујевцу у финалу Купа 2013. године десило то што се десило. Можда би због свега тога требало Удруженње клубова да преузме организацију завршног турнира Купа. Ствара се атмосфера да је Звезда крива и кад је краду и кад је не краду. И кад се огласи и кад се не огласи. Нисам сигуран каква би задовољавајућа реакција требало да дође из Црвене звезде да би спортска јавност била задовољна реаговањем или нереаговањем. Оно што сигурно треба да се деси у спорту то је дефинисање односа и у Савезима, па тако и у кошаркашком, а и у КЛС, а тако нешто се најављује кроз приватизацију. Невероватно је да се Црвена звезда као послодавац удружењу судија непрестано жали на то удружење и није ми јасно како изаћи из тог зачараног круга. Ако је у финалној серији Партизан рекао да је драматично оштећен у првој утакмици, Црвена звезда може комонтно да каже да је драстично оштећена у наредне три утакмице, као и прошле године у финалу Јадранске лиге. То мање више суде исте судије које се ту налазе годинама.

Како решити тај проблем са судијском организацијом?

– Нека виша институција као Савез би требало да формира своје органе или тела и да прати шта се дешава у судијској организацији и да то санкционише, а не да пребацује клубовима како су они криви за ситуацију у судијској организацији. Немогуће је да клубови буду и послодавци и да контролишу судије. То је прошло како је прошло, остаје нам до почетка лиге да видимо како ћемо да реагујемо да се такве ствари не понављају следеће сезоне. Али то је питање за Савез, јер Црвена звезда нема ингеренције за тако нешто.

Јесте ли приметили тенденцију у писањима неких медија када је у питању извештавање о Црвеној звезди?

– Ми се тренутно налазимо у специфичној ситуацији јер смо у прелазном року, где из Црвене звезде у медијима мало, или уопште не цуре информације. Потпуно је нормално да су медији заинтересовани да пишу о Звезди и Партизану, и да се у штампаним и електронским медијима један део простора одваја за њих. Ако нема такозваних инсајдерских информација, онда новинари дају себи за право да пусте машти на вољу и да напишу оно што они мисле да треба да напишу и да кажу шта мисле да би требало да се догоди. У овом прелазном року су углавном сви текстови који су потекли из таквог размишљања били нетачни. Неколико медија је због недовољног приступа информацијама насео и пренео та писања. На крају се протоком времена испоставило да су та писања нетачна, преувеличана или злонамерна и други медији су се, чини ми се, дистанцирали од тога. Велико је интересовање јавности за Звезду и Партизан. Звезда мора константно да информише своје навијаче шта се у клубу дешава око финансија, прелазног рока, маркетинга, млађих категорија… и ту треба наћи праву меру, како се такве ствари, које смо имали прилике да видимо у овом прелазном року, више не би дешавале.

Најављене су и неке тужбе?

– То је посао правног дела тима. Свакога ко буде износио неистине о Црвеној звезди, које могу да штете пословању или угледу клуба, покушаћемо да санкционишемо на једини могући начин, а то је судским путем.

Због чега играчи и тренер Радоњић у плеј офу Суперлиге нису коментарисали судијске одлуке?

– Црвена звезда је део система. Када кажем то, мислим и на систем удружења клубова и систем Савеза. Тамо постоје јасно дефинисане норме понашања играча и тренера, поготову што се тиче коментарисања суђења. Не можемо ми да заговарамо поштовање функционисања система и правила, а да искачемо сами из тог система. Вероватно да бисмо и ми имали шта да кажемо на тему дешавања у финалној серији, али ако ћемо да бирамо да поштујемо систем и да тражимо од других да поштују ситем, морамо и да поднесемо неку жртву, да се тако изразим.

Зaшто је дошло до повлачења кадрова блиских СНС-у из управе?

– То би требало да питате њих. Генерално се сви залажу за деполитизацију спорта. То је њихова лична одлука. Они су се захвалили Звезди на сарадњи и Звезда се њима захвалила на великој помоћи коју су пружили клубу.

Колико одлазак Андреја Вучића са места потпредседника клуба и чланова управе блиских СНС-у може значити и смањење буџета за предстојећу сезону?

– Ја не бих господина Андреја Вучића везивао у тој конотацији питања које је постављено, да је он неко ко би евентуално неким политичким утицајем могао нешто да оствари за Црвену звезду. Мислим да је то сугестивно питање и да то није добро. Мислим да је господин Вучић веома предано и савесно радио свој посао и да је веома много помогао Црвеној звезди у протекле две сезоне. Постојало је јако пуно личности из неког медијског живота који нису везани за спорт, а дали су себи за право да критикују његову улогу и да паушално оцењују његов рад у Црвеној звезди. Осим што није тачно, није ни културно оцњивати нешто, а не знати суштину и поенту његовог рада. Црвена звезда дугује велику захвалност свим људима који су учествовали у стављању клуба на стабилне ноге, а велики део тих заслуга припада и Андреју Вучићу.

Да ли је неко дошао или ће тек доћи на та упражњена места у управи?

– На нека места је дошао, као што је председник Скупштине, јер имамо такав Статут да нека упражњена места имају ограничени рок колико могу да буду упражњена. На нека места ће доћи нови људи, у зависности од тога како будемо направили спонзорске или донаторске уговоре. Црвена звезда не зависи ни од једног појединца, нити би требало да буде такав систем који ће зависити од једног појединца, ма ко он био. Звезда мора да буде одржив систем који ће да функционише још много година.

Јесу ли урађени ти спонзорски уговори или је то још у припреми?

– Ми имамо буџет, завршили смо концепцију буџета и имамо пројектовани буџет, спонзоре и донаторе и приходе које треба да обезбеди сам клуб. На људима из клуба је да тај буџет сад реализују.

Може ли да се открије која је конкретна цифра буџета?

– Нешто мало преко минималне цифре коју захтева Евролига.

Зашто са Ракочевићем није настављена сарадња и у прошлој сезони када је обезбеђена Евролига?

– Mи смо прошле сезоне сели са Ракочевићем и разговарали смо. Плод тог разговора је одлука која је донешена и оно што се десило. Он је рекао да је та сезона у Звезди била веома напорна, као што и јесте, и тражио је један период одмора. Ми смо с њим и даље у контакту, он долази да гледа утакмице. То је био обострани договор.

Тада је речено да му је понуђена улога спортског директора. Зашто до тога није дошло и шта је било с тим?

– На крају ништа није било од тога, али Звезда ће да гледа да сви њени бивши играчи буду у што ближој вези са клубом, било да је то на месту неког функционера, саветника или на неки други начин.

Ко се бави прелазним роком и довођењем играча и да ли има самосталност у свом раду?

– Када се доводио Дејан Радоњић, договор је био да ће он бирати тим који ће да води. Тако је било прошле године, тако је и ове. Он има оформљен стручни штаб и у оквиру њега скаутинг, а један од њихових послова јесте да прате играче током читаве године. У медијима се појавила информација да Звезда нема идеју које ће играче да доведе, а остали клубови су наводно били спремни. Одговорно тврдим да смо ми првог јуна знали које играче желимо да доведемо. У довођењу играча не може да учествује само један човек. Један човек доноси коначну одлуку о спортским стварима, али за довођење играча мора да се поклопе и финансијски услови, спортски услови које му обезбеђује клуб, и квалитет играча. То је процес у коме учествује више људи, свако из свог домена. Мислим да ћемо ове године имати за наше услове прилично добар прелазни рок.

Да ли се разматрају само играчи које менаџери понуде или се тржиште континуирано прати?

– Не, ниједан играч који је дошао у Црвену звезду није дошао на начин да смо ми чекали скршених руку, па је дошао неки менаџер и понудио свог играча. Напротив, сви играчи који су дошли у Звезду су били скаутирани од стране тима који је саставио први тренер, па се тек онда контактирало са њиховим менаџерима око услова доласка у Црвену звезду. Не би било нормално да Звезди тим састављају менаџери који немају где да доведу играча или који евентуално имају неки интерес да их доведу у Звезду. У Црвену звезду долазе играчи које изабере стручни штаб Црвене звезде, када су у питању сениори. А сличан је процес и код играча млађих категорија, само се тиме баве стручни штабови јуниорског, кадетског и пионирског тима.

Да ли је у управи клуба потребан озбиљан човјек из струке?

– Мислим да Црвена звезда организационо и кадровски још треба да ојача. Да ли треба да се прави систем такав да имамо тренера и човека који доводи играча па намеће свој избор тренеру, мислим да то није добро. Али мислим да ћемо имати човека који ће пре свега да се посвети млађим играчима, да се бави довођењем млађих играча и њиховим развојем кроз млађе категорије, да би они дошли у први тим и ту добили неку важну улогу. Мислим да би Црвена звезда ту могла да се појача.

Зашто се у ФМП-у форсирају неки старији играчи, ако је замишљен као развојна филијала за стварање играча за први тим?

– Битисање старијих играча у ФМП-у прошле сезоне значи да Црвена звезда на тим позицијама није имала, или није у Србији могла да доведе младе играче који би квалитетно могли да попуне те позиције. Прошле сезоне смо у ФМП-у имали пет играча и око њих је прављен цео пројекат и сви играчи који су доведени са стране дошли су да би та петорица постали бољи играчи. То су Гудурић, Чворовић, Каплановић, Добрић и Брано Ђукановић. Од њих ће ове сезоне у први тим бити пребачени Гудурић, Чворовић и Каплановић. Просечна минутажа те петорице младих играча је била преко 25 минута, што значи да су ти старији играчи који су доведени испунили своју улогу. Ти играчи који су 95. или 94. годиште су успели довољно да напредују уз њих, да уђу међу првих 15 ове сезоне, а следеће, или дај Боже већ ове, да буду играчи на које Звезда може озбиљно да рачуна. Ове године имамо генерацију таквих играча рођених 96, 97. па чак и 98. године, и можда ће бити један или два старија играча. Практично ће ФМП чинити јуниорски тим Црвене звезде ако бисмо гледали по годишту које одређује Савез. Дакле, старији играчи се доводе да би млади могли да напредују уз њих, уколико на тим позицијама немамо довољно добре младе играче.

Како бисте оценили рад Звездине омладинске школе?

– Мислим да Црвена звезда има најбољу омладинску школу у Србији. Наши јуниори су били прваци Европе на завршном турниру Евролиге у Милану. Јуниорски тим је био први у регуларном делу, али није успео да освоји титулу јер су се десиле неке повреде које нисмо успели да предвидимо и санирамо у тако кратком временском периоду. Кадетски тим је такође освојио титулу првака Србије, али тај кадетски тим није селекиран ове године, већ две, чак можда и три године раније. У пионирском тиму смо на финалном турниру имали пех са болешћу два кључна играча. Самим тим што ће ове године просек старости првог тима Црвене звезде бити око 20 година, а просек старости ФМП-а око 17, то показује да је та школа добра. И поред тога што се прича да концепт не треба да буде такав да се освајају титуле, него да се формирају играчи, ми у првом тиму Црвене звезде имамо много играча 95, 94, и 93. годиште који су освајали титуле и са клубовима и са репрезентацијом, и имају велику обавезу да пруже добре партије и у Евролиги. Што се ФМП-а тиче, то што смо проценили за неке играче који су већ са 16 – 17 година довољно обучени и спремни да могу да играју сениорску кошарку, најбољи је доказ доброг рада у омладинској школи. И у младој репрезентацији која је била трећа у Европи, и сада у јуниорској репрезентацији носиоци су углавном играчи који су дошли из нашег система.

Зашто се маркетинг клуба не позабави више продајом артикала ККЦЗ?

– Маркетинг клуба се бави многим стварима. Он је тај који треба да доноси новац. Једна од ставки доношења новца је и продаја реквизита. Ту сигурно треба да се побољша ситуација и радићемо на томе, имамо конкретне планове за ову годину. Ипак, нисам сигуран колико ће ти наши планови и колико ће велики труд који се улаже и улаган је у то, донети неке финансијске користи Црвеној звезди. Ми смо имали пројекат са нашим техничким спонзором компанијом Чемпион, да по суперповољним ценама продајемо опрему на утакмицама Евролиге. Од тога смо одустали јер смо на првој утакмици продали нешто више од 250 мајица. Видели смо да нема економске моћи међу навијачима Црвене звезде да на тај начин подрже клуб. На основу тога смо за ову годину припремили нову стратегију, коју ћемо презентовати почетком сезоне и мислим да ће бити добра.

Да ли се размишља о сарадњи са неким школама кошарке из унутрашњости како би се проширила база млађих категорија?

– Ми већ имамо сарадњу, не баш са школама кошарке, јер су то по дефиницији дечаци до 12-13 година и превише су они млади да бисмо правили неку сарадњу. Али имамо сарадњу са чачанским, нишким клубовима, као и клубовима из Зајечара и из Војводине и то већ функционише.

Да ли се размишља о пријатељским утакмицама по унутрашњости за играче који су у другом плану, иако је календар веома згуснут?

– Кошарка се разликује од фудбала. Ми имамо 15 играча у првом тиму, а од тога ће двојица највероватније бити на позајмици у ФМП-у. Ми смо прошле сезоне одиграли преко 80 утакмица и то је просечан ритам среда – субота са путовањима. У календару нема слободних места да одиграмо неку такву утакмицу, иако бисмо то наравно волели.

Колико нас Евролига цени у односу на остале клубове АБА лиге?

– Незахвално је о томе говорити, пошто ће испасти да се саморекламирамо. Али имали смо прилике да видимо да смо ове године добили бесплатну вајлд карту, што је потврда неког квалитета. Да би се то мало боље разумело, и да би људи знали тачно о чему се ради, у току је један процес стварања прве, друге и треће европске лиге кошарке, који је дефинисао УЛЕБ, тј. Евролига. Као предуслов стварања такве организације уведен је финансијски фер плеј, који Црвена звезда поштује и труди се да га испоштује колико је то могуће. Да ли ће идеја бити реализована или не видећемо, али већ се дубоко зашло у њу. Идеја је да европска кошарка има три ранга такмичења. Први би била Евролига коју чини 24 клуба, која се игра два пута недељно по лигашком систему такмичења. Други ранг такмичења би био Еврокуп, а трећи националне лиге. Клубови који имају идеју да учествују у првом и другом рангу такмичења, морају да испуне финансијски фер плеј, као организациону базу за учествовање у тим такмичењима. Звезда испуњава и труди се да испуни те обавезе. Потврда испуњења тих обавеза је овогодишњи вајлд кард. Све остало, када бих поредио по неким процентима Црвену звезду са осталим клубовима Јадранске лиге, не би било коректно, али мислим да су ту ствари прилично јасне.

Какав је став клуба по питању броја продатих сезонских улазница и њихове цене за прошлу годину? Да ли сматрате да сте направили грешку?

– Причали смо о томе на почетку интервјуа да људи знају шта подразумева финансијски фер плеј, 40% од буџета мора да буде од сезонских карата, не дневних већ сезонских. Ако је минималан буџет који прописује Евролига 4 милиона евра, да би Црвена звезда добила оно што се сада зове А лиценца, а што ће се у будућности звати статус у 24 најелитнија клуба Европе, морала би да оствари приход од минимум 1 600 000 евра. Ако узмете хипотетички да треба да имамо 6 000 продатих сезонских карата, то значи да би цена требало да буде 270 евра. Ако то смањимо за 50%, и кажемо није 6000 него 3000 сезонских, онда би то ишло 270 пута два. То није реално за српске економске услове. Ми смо прошле сезоне направили једну шок терапију и дефинисали ту цену карата и имали смо нешто преко 1900 продатих претплатних карата. Ове године ћемо се потрудити, зато што смо видели да је та цена била доста висока, да смањимо цену сезонске карте, али да понудимо неке друге погодности, као што су одложено плаћање, или да понудимо неке пакете карата, видећемо још нисмо дефинисали тачно. Нама је циљ да, ако не можемо да испунимо тај проценат буџета од продаје сезонских карата, а дефинитивно не можемо још због куповне моћи у Србији, онда бар да испунимо ту квоту количине продатих сезонских карата, која је минимум око 5 000 – 6 000. Ако бисмо ове године успели да продамо ове сезоне 3 500 – 4 000 сезонских карата, мислим да би то био огроман успех и за клуб, што би се рефлектовало и на статус у Евролиги и на буџет клуба.

Размишља ли се о пакетима карата за регуларни део ЕЛ и касније за ТОП16, ако буде потребе?

– Сезонску карту купујете као сезонску карту. Онај ко купи сезонску, требало би да гледа Звезду и у Евролиги и у АБА лиги и у домаћој лиги. Прва ствар коју клуб треба да има, ако занемаримо те економске бенефите од продаје сезонских карата, јесте посећеност. Кошарка се игра због публике. Док не дођемо у ту ситуацију да играмо Евролигу два пута недељно ми морамо да играмо и остале лиге. Веома је тужно да Звезда у АБА лиги има 1000 гледалаца и морамо да смислимо како да на свакој утакмици имамо што више гледалаца. Ја сам генерално против тога да се праве пакети само за Евролигу.

Постоје ли дуговања према неким играчима из прошле сезоне?

– Стекао се један лажан утисак да Црвена звезда има неограничен буџет и да може да плати шта год замисли. Реалност је да живимо у Србији и да није лако финансирати спорт, поготову кошарку која је непрофитабилан спорт, где нема толико великих прихода од трансфера. Наравно да Црвена звезда, као и сваки српски клуб, има кашњења и заосталих плата у току сезона, али она нису као што су се у појединим медијима злонамерно преносила. На пример Демаркус Нелсон је последњу премију за сезону 12/13 наплатио тек почетком децембра 2013. године. Постоји одређени део буџета који се исплаћује током лета, јер се играчи исплаћују у 10 месечних рата, а клуб има приходе током свих 12 месеци. Ми током лета покушавамо да стигнемо нека заостала дуговања. Наравно, не успевамо да измиримо све, али у договору са играчима или са тренерима покушавамо да то буде у неком разумном року. Ту дугујемо велику захвалност играчима и тренерима који никада нису правили било какав проблем или притисак на клуб због неких евентуалних кашњења, којих наравно у Србији евидентно има. Наш посао и циљ је да направимо да се та кашњења смањују и да временом и нестану, али то зависи директно од стабилности и организације функционисања целог клуба.

Да ли је то кашњење условљено довођењем играча које клуб не може да плати?

– Управа Црвене звезде није доводила играче које не може да плати, питање је само динамике. Ако је некоме требало да платимо 25. јуна, а платимо 25. јула или 25. августа, тачно је да каснимо, али је тачно и да ћемо исплатити те плате. Да ли су исплаћене плате за сезону 2012/13? Јесу. Да ли ће бити исплаћене и за 13/14? Наравно да хоће. Црвена звезда то веома поштује и ми смо поносни на то што то поштујемо и што успемо да исплатимо и играче и тренере и све запослене. Најбоље се то види код доласка странаца, поготово америчких играча, који су сви у контакту једни са другим и интересују се каква је ситуација у клубу, какви су односи у клубу, и какве су могућности клуба. Тако смо ове године продужили Џенкинса за још годну дана, прошле Демаркуса на 1+1, тако да мислим да су и ти играчи задовољни својим боравком у Звезди.

Колико оквирно износи то кашњење?

– Зависи од играча до играча, али то је до две плате, а када то кажем ту су урачунате и премије које се не исплаћују кумулативно.

Каква је идеја дугорочног финансирања клуба?

– Идеја дугорочног финансирања клуба не зависи само од Црвене звезде већ и од државе. Да се не разумемо погрешно, ту не мислим на финансирање од стране државе, већ од законског оквира који ће држава после или пре приватизације да наметне у смислу бенефиција које ће привреда имати када финансира било које спортско удружење. Али то није тема за Црвену звезду. Звезда може да да свој предлог и мишљење, а држава гледа шири концепт и она може да види даље и дубље него што ми то можемо из наше перспективе.

Размишља ли се о идеји да Звезда игра и са 5-6 странаца пошто у АБА и Евролиги не постоје ограничења у броју неевропских играча?

– Црвена звезда хипотетички може да игра АБА лигу и Евролигу са 15 странаца. Али мислим да нама циљ треба да буде да играмо са што мање странаца а не са што више. То директно зависи од квалитета играча у Србији. Српски играчи су нажалост по Црвену звезду, а на срећу по саме играче, веома цењени у Европи и те цене које они постижу у европским клубовима Црвена звезда дефинитивно не може да плати. Звезда мора да се фокусира на развој својих младих играча и да они заузму битно место у клубу. Такође, не верујем да ће Црвена звезда у скоријој будућности имати буџет да може да игра са 10 странаца као ЦСКА, Панатинаикос, Бајерн Минхен… Нама је циљ да у својим редовима имамо што више српских играча. И из свог погона али и из погона других клубова, јер то погодује и тим клубовима, као и развоју српске кошарке.

Рад управе клуба.