РСБ скаутинг: Каират Алмати

Фудбалери Црвене звезде у среду 21. јула почињу поход на Лигу шампиона. Противник је казахстански шампион Каират. Прва утакмица је на програму у 16 часова, док је реванш недељу дана касније (28. јула у 20:30).Српски и казахстански шампион су у својој историји два пута одмерили снаге, а учинак је половичан. Први пут су црвено-бели поприлично лагано избацили противника 2002. године, када је на гостујућем терену било 2-0 за наш тим, а на Маракани је резултат био 3-0. Претходни пут ова два клуба су се састала 2015. године, а Каират је однео двоструку победу у двомечу. То су ипак биле једне од најтежих година у историји Црвене звезде па ни не чуди што је казахстански клуб на Маракани победио 2-0, а онда и на свом стадиону 2-1.

Каират није ушао добро у нову сезону. Већ на почетку направили су неколико разочаравајућих резултата, који су их удаљили од Астане и Тобола. Из клуба је отишао млади белоруски стручњак Алексеј Шпилевски у немачки АУЕ. На његово место долази анонимни киргистанско-казахстански тренер Кирил Кекер, који је пре тога радио као асистент у првом тиму и врло кратко као тренер младог тима Каирата. Он екипи доноси нову енергију, што показују и резултати. Каират је ухватио прикључак за својим ривалима у борби за титулу, а показали су и одређену надмоћ наспрам Макабија у првом колу квалификација.

Ако погледамо графичке приказе пре почетка утакмице, најчешће ће графика приказати како Каират игра у 4-3-3 формацији.Ипак, на терену је то нешто другачије. У пракси, Кекер игра у формацији 4-4-2 у ромбу. Треба очекивати да ће Кекер управо изабрати ове играче за стартних 11, јер су они почели обе утакмице против Макабија, а и за викенд је у купу Казахстана дао слободно овој једанаесторици, па се они нису нашли ни на клупи.Значајну улогу у тиму имају петорица домаћих играча, сви стандардни репрезентативци Казахстана. На голу је Стас Покатилов који се не може сврстати у ред нешто квалитетнијих голмана. У питању је један просечан чувар мреже који има великих проблема са шутевима из даљине, доношењем одлуке да ли изаћи или остати близу линије.

Одбрана Каирата је слабији део тима. Штоперски тандем чини српски интернационалац Раде Дугалић и млади Нурал Алип. На десном беку налази се Јермен Камо Ховханисјан, а на левом капитен Гафуржан Сујумбаев.

Дугалић и Алип су сасвим пристојан штоперски тандем, нарочито за услове казахстанског фудбала. Њих двојица су компатибилни и надопуњују један другог, покушавајући да индивидуалним предностима међусобно сакрију недостатке. Дугалић је нешто снажнији штопер, добар у скоку, солидне антиципације (некад ће погодити шта је противник хтео, а некад ће испасти из позиције и отворити прилику противнику), има квалитетан клизећи старт, слабију технику и у пас игри не компликује претерано, то су углавном додавања првом до себе. Алип је нешто мекши играч, такође добар у скоку, али и поприлично добре технике за једног штопера. Често када Каират почиње напад из фазе одбране, Алип је тај који износи лопту, понекад дубоко на противничку половину. Генерално због нешто слабије окретности имају проблем са брзим разменама лопте и променама правца.

Ховханисјан и Сујумбаев су може се рећи најслабије карике на терену. Јермен је по вокацији нешто офанзивнији играч и када Каират буде нападао по боковима, то ће се чешће дешавати по десном, него левом. Има солидно убрзање у нападу са лоптом, али не представља превелику опасност и не игра претерано директно у завршној трећини терена. У одбрани има проблем са брзим играчима, нарочито оним који у свом дриблингу кроз кретњу ломе противника. Сујумбаев је нешто дефанзивнији бек, који ће често у одбрани скупљати и некад изгледати и као трећи штопер. Има проблем са центаршутевима са контра стране, прелако противник улази испред њега. У нападачким акцијама не учествује претерано и понајвише покушава да дугом паралелом избаци нападача иза одбране противника.

Позицију задњег везног покрива белоруски репрезентативац Денис Пољаков. Каират је на овој позицији ослабљен, јер због повреде неће играти повремени пољски репрезентативац Јацек Горалски. Пољаков је првенствено штопер, па се може рећи да је ово изнуђено решење. Виде се многи недостатици у његовој игри на овој позицији голим оком. Често је без лопте, слабо се нуди да започне напад и више служи као неки трећи штопер у екипи, него као задњи везни. Уме и по десетак минута да прође, а да он нема контакт са лоптом. Чини се као да је и сам свестан својих техничких недостатака, па је његова улога у тиму више да покрије празнине.

Везни ред чине Ајбол Абикен и Небојша Косовић, бивши играч Партизана и Војводине. Абикен је нешто повученији везњак, а одликују га одлична „плућа“. Може доста да претрчи, често излази на последњу линију противника, јер својим притиском повремено одузима лопту у опасној зони. Tехничке могућности нису на завидном нивоу, па лопте одиграва што једноставније. Ипак, често уме да нападне из другог плана, а то се најбоље видело против Макабија када је постигао гол. Иако је формацијски гледано Канте тај за кога би се рекло да је плејмејкер у екипи, ипак је та улога више везана за Косовича. Црногорски репрезентативац углавном делује полулево, ту проводи највише времена на терену и одатле креира нападачке акције. Често је он управо та спона у офанзивним ситуацијама, када покушава да направи вишак у троугловима или да дотури лопту до нападача.

Нападачки трио, можемо то тако рећи, иако тако не пише на папиру, чини фантастични Гвинејац Хосе Канте, затим млади Казахстанац Артур Шушеначев и времешни Вагнер Лав, сасвим сигурно фудбалском свету најпознатије име у тиму Каирата.

Канте ће заиста представљати велику опасност за одбрану нашег тима. У питању је играч који се налази иза друга два нападача, класичан „лутајући“ играч у завршном делу терена. Има одличну кретњу и врло лако мења позиције у нападу. Поред тога, реч је о одличном „финишеру“, јер из сваке позиције може постићи гол, а то ради са обе ноге, било да је зицер ситуација, шут са дистанце или да је окренут леђима од гола, једноставно он одлично реагује.

Шушеначева можемо описати као „таргет мена“ у екипи Каирата. У питању је најбољи стрелац ове екипе. Артур је врло снажан нападач који се одлично гради и чува лопту. Ту његову врлину на најбољи начин користе и његови саиграчи, па Канте често када се Шушеначев извуче напада простор иза њега и одбране. Такође, реч је о упорном играчу, који није експлозиван, али има сасвим солидну брзину и дуг корак, па притиска одбрану до краја. И његову игру најбоље може описати реванш утакмица са Макабијем када је феноменално грудима спустио лопту Вагнер Лаву који је из те ситуације постигао гол.

За крај наравно морамо написати и коју реч за Вагнер Лава. Иако је ушао у позне фудбалске године, већ му је пуних 37, не може се рећи да је за пензију. Невероватан посао ради за игру свог тима. У нападу је и даље класа, решава поприлично добро ситуације и ногом и главом, врхунски се креће, јак је и незгодан за чување. Такође, као и Шушеначев врши пресинг на последњу линију, али га исто тако можемо видети и дубоко у одбрани како помаже саиграчима. Заиста је реч о феноменалном играчу према којем треба исказати поштовање.

Треба ипак финални састав узети са резервом и можда очекивати и неко изненађење. Ту се пре свега мисли на најновије појачање Португалца Рикарда Алвеша који је у Каират стигао из Крила Совјетов, јер ће можда управо он заузети место у везном реду. Ту је и Бразилац Жоао Пауло, који је стигао из Ордабасија, али не треба очекивати да он заузме место некоме од три горепоменута нападача. На десном беку у домаћој лиги велику минутажу има Хрват Дино Микановић, али га Кекер није превише користио у утакмицама са Макабијем, тек је пред крај обе утакмице улазио са клупе. Из Белгије се у казахстански фудбал вратио Јан Вороговски, који игра на позицији левог бека, али минималне шансе су да он почне на тој позицији уместо капитена Каирата. Такође, појачање на позицији штопера из ривалског Партизана је Маки Бањак, али као и већина наведених играча, мале су шансе да он почне утакмицу, јер се чини да су Дугалић и Алип најбоље на штоперским позицијама што Каират има.

На крају може се рећи да је Каират тим који не компликује превише у својој игри. Играју директан фудбал, гледају што пре да дођу до гола противника, без великог броја додавања у средњој зони. То најбоље показује и изношење лопте Алипа или Сујумбаева који покушавају да дугим пасовима дођу до нападача. Треба обратити пажњу и на корнере, јер имају неколико високих играча, а на тај начин су дошли до изједначења у Израелу. Као мане екипе, могу се навести не баш најбоље дефанзивне карактеристике бекова, затим гурање лопте иза леђа штопера, брза размена у последњој трећини њихове одбране. Одбрана доста игра на прављење офсајд замки, па би се непажња дефанзиваца могла искористити и на тај начин.

Каират је уиграна екипа, на основу тога је може се рећи и избачен Макаби, који је између две утакмице направио четири промене у саставу, док је Каират истрчао у обе утакмице са истих 11. Ипак, треба рећи да је Звезда итекако квалитетнији тим, а чак и неки негативан резултат у Казахстану, не би требао да буде разлог за панику, јер у две утакмице, предност је на страни црвено-белих.