Турнеја у Аустрији: валцер по такту Звездиних фудбалера

У време поновног процвата бечке фудбалске школе Црвена звезда је позвана да се у Аустрији представи бечкој публици. Ове утакмице су биле веома значајне јер су требале да потврде успех који су југословенски тимови постигли ранијих година против аустријских клубова. Али најважније од свега, ово гостовање било је од великог значаја за наш клуб, јер ако остави добар утисак, Црвеној звезди би се отворила врата за све земље.

Тим Аустрије 1949/50.

За Звездино гостовање владало је велико интересовање, тим пре што су клубови из Аустрије били редовни гости југословенским клубовима и добро су познавали југословенски фудбал. Тамошња штампа је очекивала лаку победу аустријских тимова повучени искуством из претходне утакмице која је играна у Београду између Црвене звезде и Аустрије, која се завршила високом победом клуба из Беча. Ако узмемо у обзир и чињеницу да је Аустрија редовно „млела“ противнике на свом стадиону онда је јасно зашто се очекивало да ће и Звезда положити своје оружје. Међутим, то се није догодило.

Звезда је за противнике имала два најбоља аустријска клуба – Аустрију и Адмиру, који су у том тренутку у јесењем делу првенства заузимали прво и друго место, са истим бројем бодова (наш клуб је био на трећем месту у шампионату). Адмира је имала подмлађен тим од кога се много очекивало, а Аустрија је свакако била технички најбољи тим, чији је напад био изванредно покретљив и продоран. Овај клуб је давао и највећи број репрезентативаца (чак 8), најбољи стрелац лиге био је управо члан овог клуба Стојаспал, док су на трећем и четвртом месту били његови саиграчи Мелхиор и Штро. Ови подаци јасно говоре о вредности звездиних противника.

Звезди је измакла победа

Томашњвић у дуелу са играчем Аустрије

Прву утакмицу Црвена звезда је играла 12. фебруара 1949. године на Вакнеровом стадиону против Адмире пред 20.000 гледалаца. Меч је судио Беранек.

Домаћа Адмира је наступила у следећем саставу: Алекс, Ковач, Герхарт, Шлер, Кнапл, Мајер, Ваценбок, Хабиц, Хофка, Ханеп, Пробст.

За Црвену звезду су играли: Мркушић, Б. Станковић, Кашанин (Тадић), Палфи, Ђурђевић, Ђајић, Језеркић, Митић (Живановић), Томашевић, Такач, Вукосављевић.

Мали терен, који је у исто време био и превише мекан, онемогућио је да се звездин напад сасвим развије, али је зато омогућио одбрани Адмире да што боље блокира покушаје наших нападача. Играчи домаћина били су углавном концентрисани на ивици свог казненог простора настојећи свим силама да сачувају своју мрежу. И успели су у тој намери. Иако је Звезда имала посед лопте од чак 70 одсто, наши нападачи се једноставно нису сналазили.

Без обзира на то што се утакмица завршила без голова, Црвена звезда је оставила сјајан утисак. Речи хвале нашем клубу упутио је десни бек Адмире и аустријски репрезентативац Ковач:
„Била је то за мене, а и за целу одбрану, једна од најлепших утакмица, један велики напор. Црвена звезда је технички изванредно добар тим. Навала зна шта хоће, и тако вешто управља лоптом да нас је врло често доводила у безнадежну ситуацију. Наш противник је имао више повољних прилика и лако је могао да победи (…) Полутке Митић и Такач и халфови Палфи и Ђајић су одлични играчи интернационалне класе. Ми смо задовољни резултатом и нерешен исход сматрамо као свој успех.“

И бечка штампа се сложила да нам је измакла заслужена победа. На овом мечу посебно су се истакли Дракулић, Станковић, Ђурђевић и Мркушић, али је доживела и велики пех пошто су се повредили Митић и Кашанин и нису могли да играју против Аустрије.

Звездини фудбалери одушевили су Партер

Ако је првог дана нерешен резултат био нереална, другог дана исход од 5:2 био је реална слика развоја догађаја на терену. Звезда је играла феноменално, показали су да су тим европске класе и одушевили 45.000 гледалаца на Партеру, који су врло често и бурно поздрављали лепе потезе звездиних мајстора.

Тренер „црвено-белих“ Александар Томашевић одлучио се за следеће играче: Мркушић, Б. Станковић, Дракулић (Тадић), Палфи, Ђурђевић, Ђајић, Језеркић, Живановић, Томашевић, Такач, Вукосављевић.

Тим Аустрије играо је у саставу: Николај, Попелка, Клајбл, Штро (Ото Мелхиор), Оцвирк, Беме, Ернст Мелхиор, Коминек, Хубер (Ерих Стојаспал), Ернст Стојаспал, Ауредник.

Првих десетак минута утакмице припао је играчима Аустрије који су са лакоћом освојили терен и преузели иницијативу. Међутим, наши су врло брзо дошли себи и већ у 12. минуту Језеркић постиже први гол и отвара серију голова. Бечлије су неколико тренутака касније дошле до изједначења преко Хубера, а грешком Станковића. Игра је постала динамичнија и средином првог полувремена Томашевић постиже други гол и Црвена звезда прелази у вођство. На старту другог полувремена Живановић постиже трећи гол и већ су сви на стадиону веровали да ће ово бити рутинска победа нашег тима. Али Аустријанци преузимају иницијативу и то им се исплатило у 55. минуту када је Ауредник постигао дурги гол (додуше из офсајда) за Аустрију. Од тог тренутка па до 70. минута Црвена звезда је преживљавала тешке тренутке и све је подсећало на утакмицу у Београду када се њено вођство од 2:1 претворило у пораз. Аустријанци, на крилима навијача, кренули су силовито у напад и изгледало је да ће се историја поновити. Срећом, Звезда је на голу имала министра одбране Мркушића.

Овај налет Аустрије није дуго трајао, фудбалери Звезде су се тргли и до краја меча су постигли још два гола – стрелци су били Томашевић и Вукосављевић. Напади су се настављали, постигнут је још један гол, али није признат, јер је Томашевић био у офсајду. Ловрић, присећајући се овог дуела, испричао је да су играчи Аустрије били толико збуњени мајсторским потезима и измучени звездиним четвороуглом да су при крају утакмице шутирали лопту у аут, задржавали игру, чинили све само да не приме још који гол.

Утакмица је била веома узбудљива и отворена, и навијачи на трибинама су имали шта да виде. Звездина одбрана је имала тежак задатак и обавила га је у великом стилу. Главни мотори тима Оцвирк, Е. Мелхиор и Ауредник били су заустављени. Палфи, Ђурђевић и Ђајић су били неуморни свих 90 минута, бекови су успешно разбили противничке акције, а Мркушић је бранио изванредно.

Једноставно, тог дана Звезда је превазишла себе и заиграла као ретко када и одушевила Партер. Играла је своју игру: брзе комбинације и духовито проигравање, муњевите акције, атрактивни потези појединаца. И саме Бечлије су признале да је изостао „њихов валцер“ и да су њихови љубимци играли по музици звездиних играча.
„Било је велико задовољство гледати их“ – овако је штампа одала признање Црвеној звезди наглашавајући да је то велики тим који може да се уброји међу најбоље европске екипе и да је победа више него заслужена. О угледу који је Звезда стекла после ове сјајне утакмице сведочи и изјава легенде Аустрије Ернста Мелхиора:
„Ви сте успели да удахнете душу у дабл ве систем, да се отресете шаблона, и то је свакако ваш најбољи успех. Ваша игра је динамична, брза, продорна, али и технички на висини. Наша одбрана није била дорасла тешком задатку, што је највише допринело вашој заслуженој победи. Ми бисмо вероватно поновили успех из Београда да смо успели да изједначимо на 3:3, али кад је Црвена звезда постигла четврти гол, морал нашег тима нагло је опао. Било нам је свима јасно да је утакмица изгубљена.“

Овом победом над „љубичастима“ и својом брилијантном игром Црвена звезда је себи отворила границе за Запад и стекла велики углед ван Источног блока. Од тада наш клуб врло често је одлазио на турнеје по Француској, Швајцарској, Белгији, Немачкој, Енглеској и другим земљама и играо са њиховим најбољим клубовима.