Време је да причамо о (озбиљним) проблемима у Звездиној игри

Фудбалери Црвене звезде остварили су све циљеве до сада – пласирали су се у треће коло квалификација за Лигу Шампиона, и први су у шампионату Србије. Међутим, у претходних пар недеља више пута су били миљеници среће, и неке ствари ће, уколико желимо даље успехе, веома брзо морати да се промене.

Чета Дејана Станковића прегрмела је прва два кола квалификација за Лигу Шампиона, и победама над гибралтарском Европом и албанском Тираном букирала карту за треће коло квалификација. Црвено-бели ће, поново, имати статус носиоца и, у теорији, лакши пут до нове европске јесени.

Ипак, синоћни наступ, комбинован са пар ситуација које су се десиле почетком ове сезоне у нашој игри, не охрабрују, нити гарантују да ће било који ривал из трећег кола пасти у фудбалској бици, чак и ако бисмо играли на Маракани. Звезда има неколико горућих проблема у игри и, срећом, три недеље да их среди, пред ново коло квалификација.

НОВИ ШТОПЕР МОРА ДА ДОЂЕ…ПОД ХИТНО

Звездина одбрана, када бисмо гледали статистички део, представља јачи део тима. Међутим, у овом конкретном случају анализа статистичких података представљала би чисту фатаморгану, јер су, примера ради, фудбалери Тиране имали три стопостотне шансе, и два јако опасна ударца на гол која, прибраношћу Борјана, нису завршила у мрежи. Тим калибра Звезде, који је на корак од четвртог узастопног учешћа у Европи, себи не сме да дозволи толики број жутих минута. Чак је и екипа Европе, на Маракани, имала колосалну прилику у првом полувремену. Комбиновано са притиском играња једне утакмице у прва три кола квалификација, плус чињеница да је Звезда огроман фаворит, што амплитуде притиска појачава на максимум, рани гол ривала могао би да буде погубан. Звезда је имала среће, али питање је колико ће је даље имати.

Далеко најслабија карика Звездине одбране је штопер Радован Панков. Један од хероја из Копенхагена као да не личи на себе, и пречестим падовима концентрације, и лошим проценама, отвара шансе ривалима. Само синоћ је имао две крупне грешке које су могле да нас коштају. С тим у вези, довођење парњака Милуновићу, који такође има својих мана (често преоштри стартови, на ивици картона), намеће се као велики приоритет. Звездина одбрана није стабилна, није мирна, и објективно говорећи само срећним околностима нисмо примили гол у прва два кола. Челници Звезде, и стручни штаб, имају времена да реагују на тржишту и доведу адекватног парњака бившем репрезентативцу Србије.

КАКВА ЈЕ ТАЧНО КОНЦЕПЦИЈА ИГРЕ СА КАНГОМ?

У стању еуфорије била је звездашка јавност када је црвено-бели дрес поново обукао Гелор Канга. Момак ексцентричног карактера, али и надарених офанзивних способности, доведен је као капиталац за Европу. Ипак. од момента када је поново почео да диригује игром нашег тима, одређене мане испливале су на видело. Пре свега, Канга у формацији 4-1-4-1, као једна од две ”осмице”, представља играча мање у одбрани. Свима је било јасно да се Канга не доводи због својих дефанзивних, већ офанзивних карактеристика, а уз чињеницу да иза њега и друге ”осмице” на терену игра Саного, који се одликује снагом, али не и израженим тркачким способностима, отвара се велики проблем на средини. Такође, у пару са репрезентативцем Габона често ће играти још један везњак који је технички солидно поткован, и има добар преглед игре, али ће због Кангине тежње за доминацијом и ”газдовањем” на терену долазити до међусобног гушења. Канга је тип којем се на терену мора дати максимална слобода, али то онда значи стављање многих играча у други план. Да ли Звезда заиста има простора за такав потез?

Канга на позицији на којој сада игра нити има слободу, нити покрива у одбрани. Концепцијски гледано, са њим у игри нешто мора да трпи. Ако би се Канга померио на позицију десет, и играо директно иза нападача, то значи да би место у тиму вероватно изгубио Мирко Иванић, што би, према свему виђеном од овог момка од када је шеф струке Дејан Станковић, била штета. Иванић је већ био жртва конкуренције када је Марин господарио игром Црвене звезде, и њега селити на клупу због интегрисања Канге као великог појачања била би заиста велика штета. Уколико би Дејан Станковић некако успео да подигне ниво одбране Гелора Канге, можда би замисао са две ”осмице” на терену могла да изгледа ефектније, и чвршће у одбрани. До тада, формација 4-1-4-1 остаје проблем, и повратак на 4-2-3-1 делује као логична алтернатива.

ТОМАНЕ ЈЕ НАГРАЂЕН ЗА ТРУД, АЛИ СА ЊИМ НЕМА ИГРЕ УНАПРЕД

Мендеш Томане један је од хероја победе у Тирани. Постигао је гол, изборио ”мали милион” фаулова, аута и корнера, и евидентно доприносио финалном учинку. Била је то својеврсна награда фудбалских богова за то што је изгарао на терену, и однео пуно малих, често невидљивих победа на терену. Међутим, основна карактеристика нападача Црвене звезде мора бити константан улазак у гол шансе, што Томане не ради. Да проблем буде већи, Томане готово никад не улази у гол шансе, макар не током активне игре. Из прекида делимично представља претњу, али уигране прекид акције више иду на високе играче попут Милуновића (имао јуче одличну шансу у првом делу игре, али је свиран офсајд). Томане не тражи, нити добија, лопту у простор, није претерано добар техничар, не шири игру, и као такав не представља превелику претњу по гол ривала. Уме, с времена на време, да ”одвуче” чуваре и отвори простор саиграчу (пример је пети гол Црвене звезде против Европе), али његов примарни задатак морао би да буде улазак у шансе, и реализација истих. Једноставно говорећи, игра Црвене звезде у последњој трећини терена осуђена је на индивидуалне потезе Катаија, или брзо комбиновање крила и везњака, што се у последње време не дешава често. Било како било, јако мали број акција заиста заврши тако што се истурени нападач, Томане, проигра, и ”споји” са голом.

Да је Боаћи спремнији, што се нажалост не дешава већ јако, јако дуго, Звездина игра имала би другу димензију. Заправо, нашем тиму је и потребан нападач који више игра у простор, јер би тако и врлине Гелора Канге, као изразитог креатора, више дошле до изражаја. Овако, са Томанеом нападачка игра стаје, и максимум који се добија је изборен аут, корнер, или фаул…то је прошло против штопера слабијег калибра, али неко искуснији и ”намазанији” ће то рутински решавати, те ће Томанеов споредни допринос на тај начин бити потпуно неутралисан.

МОРА СЕ НАЋИ НАЧИН ДА „СПИДИ“ ОДРЖИ ФОРМУ СА ПОЧЕТКА

Бајковит почетак у нашем дресу имао је Срђан Спиридоновић. Голови и асистенције у домаћем шампионату постали су рутина, а следећи корак који су навијачи Звезде желели да виде јесте учинак у Европи. Ипак, популарни Спиди одиграо је скромно, чак толико скромно да је у Тирани експресно по финишу првог дела игре био замењен Мирком Иванићем. Главни проблем у његовој игри јесте слаб први контакт са лоптом, који га онемогућава да прави разлику у простору између средине, и последње линије одбране ривала. С обзиром на то да је једна од тактичких идеја Дејана Станковића била да Гобељић игра високо, и комбинује са Спидијем, његов први контакт ту је од јако великог значаја. Нажалост, уместо комбинација и прављења вишка у последњој трећини терена, добили смо ”стелт мод” једног од играча који је јако брзо заинтересовао фудбалску јавност својим енергичним наступима. У досадашњем делу квалификација Спиридоновић изгледа слабо, неубедљиво (и поред чињенице да је убележио асистенцију против Европе), и стручни штаб мораће да нађе начин да једног од најагилнијих играча са почетка сезоне пробуди.

Спиридоновић има својих квалитета, као што су хитрина, енергичност и упорност, и у многим ситуацијама комбинација ових особина може да прави разлику. На манама, попут техничких, мора се радити, јер ће Спиридоновић као крилни нападач често бити у прилици директно да утиче на завршницу наших акција.

За крај бисмо додали и једну од такође важних тема, а то је статус левог бека. Као у неколико наврата до сада, Милан Родић није могао да одигра у пуној снази, и његове сада већ хроничне повреде јесу разлог за бригу, највише због тога што Црвена звезда на левом беку практично нема квалитетну алтернативу.