ВРЕМЕПЛОВ: Страшни Милан, а Пикси највећи мајстор

Полако се приближава прва утакмица нокаут фазе Лиге Европе где ће копља укрстити Црвена звезда и Милан.

Жреб је био неумољив. У Београд је послао лидера италијанскиг првенства и један од највећих клубова на свету, екипу Милана. Дуели срспког и италијанског гиганта увек су привлачили пажњу, како пре тридесет година, тако и данас. С времена на време, евоцирају се успомене на дуеле ова два тима који је с правом добио епитет „европског класика“.

Иако су Црвена звезда и Милан одиграли велики број утакмица у европским такмичењима, први међусобни дуел, заказан је у јесен 1988. године. У другом колу КЕШ-а, куглице су спојиле Милан и Црвену звезду. Милан, који је представљао у то доба прави „Дрим тим“ и претеча је данашњих тимова накрцаних великим звездама. Ариго Саки је у свом саставу имао звезде попут Анћелотија, Барезија, Донадонија, Малдинија, Костакурте, Тасотија, Галија, а врхунац су представљали европски прваци из те године, трио Холанђана и нешто најбоље што је та земља имала у својој фудбалској историји: Марко ван Бастен, Руд Гулит и Френк Рајкард.

Први меч на програму је био на „Сан Сиру“, 26. октобра 1988. године. Многи су предвиђали бродолом беградског клуба, поготово што је капитен тима Драган Стојковић вукао повреду колена, а да је за дуеле са „Росонерима“, из војске пуштен Дејан Савићевић.

Ипак, тако нису мислили и „црвено-бели“, поготово Драган Стојковић, који је до лудила доводио фудбалере Милана и Арига Сакија. Пикси је на терену цртао попут Леонарда да Винчија и у сенку бацио целокупан тим Милана. Штикла, дриблинг, пас, гол… Све је Драган Стојковић демонстрирао те вечери у Милану, а гол за вођство нашег тима још увек се препричава. Играо се 47. минут утакмице, Пикси је примио лопту на десном крилу, стуштио се ка одбрани Милана, „изломивши“ Барезија и остале дефанзивце. Ушао је у шеснаестерац и савладао Ђованија Гала. 1:0 за Црвену звезду.

До краја утакмице, Милан је успео да изједначи и на реванш у гротло „Маракане“ се ишло без предности за један од два тима. Реванш је заказан за почетак новембра и представља једну од највећих фудбалских драма у историји ова два клуба. Црвена звезда је водила са 1:0, „ломила“ скупоцени Милан и била на корак од просласка у треће коло КЕШ-а. А онда, одједном, спустила се магла каква се не памти на овим просторима. Утакмица је прекинута и наређено да се иста понови сутра, а да ствар буде још гора по наш тим, играло се испочетка.

Милан је био спремнији и боље се снашао у „трећем“ мечу. Како и не би, када је био на конопцима и где су га минути делили од „нокаута“. Међутим, да драму доведе до врхунца, побринуо се Пикси Стојковић. Иако је Милан повео са 1:0, Стојковић је меч вратио на „почетак“ фантастичним голом у 38. минуту. Шабанаџовић је послао дугу лопту ка Савићевићу, геније из окрета одиграо ка Пиксију, који из трка хвата волеј левом ногом и под пречку поравнава резултат. Један од најлепших голова које је видела „Маракана“ и то против Сакијевог Милана. Нажалост, наш тим је на крају испао због лошијег извођења пенала и Милан је отишао даље. Те сезоне су постали прваци Европе, а ниједан тим их није намучио у европским такмичењима те године као наша Црвена звезда.

Остаје питање, шта би било да је Драган Стојковић био 100% спреман, пошто је капитен нашег тима, оба дуела одиграо са повређеним коленом. Иако су звезде Милана освојиле „сребрну амфору“, нико их није засенио као Драган Стојковић у тим мечевима. Звездина десетка је била најбољи појединац ових антологијских дуела из којих је израстао велики Милан, који је господарио европским фудбалом у наредним годинама.