Звезда је напредовала – то је оно што сви желимо да видимо

Није ствар само у победама и бодовима, већ у чињеници да како време одмиче, Звезда игра све боље, и учи из грешака са почетка сезоне…

Фудбалери Црвене звезде победили су белгијски Гент у оквиру трећег кола групне фазе Лиге Европе резултатом 2:1. На тај начин, наши момци освојили су шест бодова у претходна два меча која су играли на домаћем терену, што их ставља у одличну позицију пред наставак такмичења. Европско пролеће сад није толико далеко, и што је најбитније, судбина је комплетно у нашим рукама.

И поред ”петарде” против Либереца и победе над прилично респектабилним тимом Гента, који долази из лиге која је све јача, и коју и најјаче европске лиге препознају као јако битан расадник квалитетних фудбалера, доминантан утисак је да је Црвена звезда напредовала. Не тако давно било је примера где смо везали узастопна учешћа у Лиги Шампиона, па смо и поред одређених светлих момената могли да видимо да постоји забрињавајућ тренд пада форме и квалитета игре. Сада, имамо тотално другачију ситуацију.

ШТА ЈЕ ЗВЕЗДА ПОПРАВИЛА У ОДНОСУ НА КВАЛИФИКАЦИЈЕ?

Иако је неспорно да су се квалификације завршиле успешно, за добробит клуба је боље сагледавати ширу слику, и јасно указати на ствари које нису биле добре, и које је требало поправити. Срећом по нас, то се десило можда и у већем обиму од очекиваног, што показује да Звезда сазрева, да расте, и то је нешто због чега сви можемо бити срећни.

Црвена звезда је играла против Европе, Тиране, Омоније, и Арарата, и у сваком од тих мечева показала је одређене знаке слабости. Симпатични представник Гибралтара имао је стопостотну шансу у првом делу игре на Маракани, и како се играо само један меч, тај потенцијалан гол направио би много пометње, и већ довољно велики притисак на плећима наших момака учинио готово неподношљивим. Тирана је имала низ колосалних прилика након нашег вођства, када смо, супротно ономе што радимо у групама, одлучили да се потпуно повучемо и ”баталимо” све даље нападачке амбиције. Омонија је била рана која је публици тешко пала, а против Арарата смо, утисак је, поново свесно препустили ривалу терен у последњој трећини утакмице, и ризиковали да идемо у продужетак.

У групама видимо једну тотално другачију слику. Црвена звезда је отресита, храбра, одлучна, јака, неустрашива, и резултат који видимо само је логичан одраз једног голим оком видљивог напретка. Звезда боље спрема утакмице, боље анализира ривала, боље реализује зацртани план, и ни у једном мечу до сад није надиграна, иако је убележила пораз против Хофенхајма. Дејан Станковић је готово до перфекције довео извођење прекида, који сада представљају константну опасност по гол ривала. Катаи је прави диригент наше игре, а са повратком Канге добили смо преко потребну чврстину на лопти. Није се шеф наше струке либио ни да да шансу Ераковићу након кикса у дербију, а ”нову младост” на десном беку проживљава и Милан Гајић, који коначно игра онако како је јавност очекивала.

За имиџ и снагу клуба победа од 5:1 против Либереца вишеструко је важна – није то тим попут симпатичне Европе, где јавност може стећи погрешан утисак о реалним дометима и снази клуба. Либерец је респектабилан тим, учесник групне фазе европског такмичења, те победа са пет датих голова јако пуно значи, и јако пуно говори о нападачким капацитетима Црвене звезде. Још важније, помало и побија тезу да клуб попут Звезде, који нема луксуз располагања огромним финансијским средствима, до успеха може само кроз тврду игру. Наравно, тактика са дисциплинованом и тврдом игром више је него легитимна, али доћи до победа и успеха кроз константну игру пасом, кроз флуидност и прегршт шанси нешто је за чим публика на Маракани вапи већ деценијама. Управо због тога је жал још већи што трибине стадиона Рајко Митић нису могле бити испуњене.

Звезда расте. Звезда има реалне шансе да прође даље. Звезда игра прави фудбал!