ЗВЕЗДИН СТАРТ СЕЗОНЕ: Шта је било добро, а шта може боље у наставку?

Фудбалери Црвене звезде на репрезентативну паузу одлазе као првопласирани тим Суперлиге, и као учесник трећег кола квалификација за Лигу Шампиона,  у којем данас чекаjy име новог ривала.

У правом тренутку долази пауза за играче Црвене звезде, који су вредно и напорно радили од самог старта припрема, и до сада навијачима подарили јако добре резултате. Наш тим је једини у Суперлиги који има максималан учинак, један од три тима који је непоражен у првих шест кола, а у европским квалификацијама смо, у новом формату на само један меч по колу, успели да победимо Европу и Тирану. Резултатски гледано, учинак је стопостотан. Ипак, као и много пута до сада, контекст морамо сагледати мало шире, реално указати на ствари које Звезда може, и требало би да промени, као и да похвалимо све што се да похвалити.  Анализу ћемо данас поделити у три дела – анализа тренера, анализа играчког кадра, и указивање на то шта би могло, и требало боље.

ДЕЈАН СТАНКОВИЋ – ИЗМЕЂУ СВОГ ПЕЧАТА И КЉУЧНИХ ИСПИТА КОЈИ СЛЕДЕ

Шеф струке Црвене звезде се после полугодишњег аклиматизационог периода на тренерски посао, у којем је имао прекид сезоне због вируса корона, нашао пред својим првим правим изазовима. Претходник, и легендарни тренер Звезде, Владан Милојевић, оставио му је озбиљну залиху коју је Станковић, према очекивањима, претворио у титулу првака. Сада, када ”креће од нуле”, Станковић ствара тим према својим замислима, обликује га технички и тактички, тако да су неке новине већ уочљиве, а и први резултати су остварени, пласманом у коло квалификација које нам може донети четврту узастопну европску јесен.

Пре свега, када причамо и самој игри, најевидентнији напредак јесте у прекидима. Станковић инсистира на квалитетној игри из прекида, често апострофира како и у великим европским утакмицама прекиди праве разлику, и наши момци су константна опасност по гол ривала када имамо корнер, или слободан ударац из солидне позиције. Црвено-бели имају прегршт уиграних акција, а неки од најважнијих голова, попут оног у Тирани, дошли су као последица рада на овом сегменту игре. Без устезања је могуће рећи да црвено-бели годинама уназад нису представљали овако константну опасност по гол ривала, када имају прекид у повољној зони.

Такође, Станковић је остварио видљиву конекцију са појединим фудбалерима, тако да из њих извлачи максимум. Највидљивији пример је Мирко Иванић, који на редовном нивоу доприноси својим головима и асистенцијама. Oве сезоне већ четири пута je тресао мреже ривала, уз једну асистенцију, против нишког Радничког. Такође, под командом Станковића је и Бен играо неке од својих најбољих партија у нашем дресу. Осећа се поверење шефа струке у репрезентативца са Коморских острва, тако да је он, када га не муче повреде, први избор у нашем шпицу.

Као бивши везњак светског калибра, Станковић је, наравно, посебну пажњу посвећивао раду са играчима средине терена. Вулићев шут са дистанце још једно је оружје нашег арсенала, млади Николић добија све већи простор, док се Саного из меча у меч све више, плански, уводи у ритам тако да на крају буде спреман за највеће изазове у нашем дресу.

Иако некада не погоди са стартном поставом и позицијама играча на терену, Станковић има изузетно добар осећај за измену, што је црвено-белима до сада пуно значило. Пример који се истиче је утакмица у Тирани, када је без икаквог оклевања после првог дела игре у свлачионици оставио Спиридоновића, који је вероватно био најслабији појединац на мечу. До сада смо врло ретко од Звездиних тренера виђали такав степен одлучности, тако да Станковићеве методе у том смислу представљају освежење. Често је на утакмицама потребно препознати када, и кога, мењати, и у том сегменту наш шеф струке ради јако добар посао.

Ипак, неке ствари код тренера Станковића не штимају у мери у којој би он желео, и као што је негде евидентан напредак, на другим местима је евидентан и простор за побољшањем. Пре свега, иако је статистички она јачи део тима, одбрана Црвене звезде је део који ће међу првима морати да се адресира. Од Европе преко Тиране, до ривала у домаћој лиги, често је сплетом веома срећних околности, и магије Милана Борјана, наша мрежа остала нетакнута. Одбрана Звезде је на одређеној врсти раскрснице, јер се очекује реализација трансфера Дегенека и позајмице Бабића, што би отворило простор за ангажовање дуго чеканог појачања. Са друге стране, Радован Панков игра редовно, али не улива сигурност у последњој линији, те ће стручни штаб морати да нађе начин да извуче најбоље из једног од хероја пролаза против Копенхагена.

Дејан Станковић је на нашој клупи, до сада, као највећи изазов имао полуфинале Купа, које је изгубио од вечитог ривала, Партизана. Био је то први моменат у којем су се јавиле одређене сумње у то како ће се Звезда спремити, поставити, и наступити када буду дошли најјачи мечеви. Пролаз против Тиране је, такође, оголио неке од великих проблема о којима смо писали, те ће несумњиво највећи изазов у предстојећој паузи, коју ће наши момци искористити да одраде мини припреме, бити да коригују што више ствари могу. Станковића убрзо чека меч сезоне у трећем колу, и све што није штимало против Партизана и Тиране, сада ће морати, јер ће управо то правити разлику између испадања, и европске јесени.

КАТАИ И БЕН СУ СА ДРУГЕ ПЛАНЕТЕ

Нико у играчком кадру нашег тима нема такву способност да утиче на ствари на терену као Александар Катаи. Популарни Магико је синоћ са три гола и асистенцијом, са све лежерним изразом лица који као да нам говори да константно игра на 30% могућности, показао да је класа у нашој лиги какве нема. Када му је дан, као што је био синоћ, нико му не може ништа, и дефинитивно је већ сада потврдио статус највећег и најзначајнијег појачања. Ел Фарду Бен после продужења уговора поново делује као онај стари, на радост свих навијача Црвене звезде. Иако је тренутно повређен, у досадашњем делу сезоне већ шест пута је тресао мреже, убележио једну асистенцију, и себе цементирао као опцију број један у срцу напада. Бен је један од играча чији карактер и професионализам Станковић посебно апострофира, као што је то чинио и Владан Милојевић, што говори у прилог тези да је Бен један од кључних играча за нашу свлачионицу. Тај, често занемарен и потцењен сегмент стварања и одржавања тима ће нам у наставку сезоне бити од капиталног значаја. Станковићу је потребна ”продужена рука” у свлачионици, неко на кога ће увек моћи да се ослони као на правог професионалца који ће давати 120% могућности, и према његовом, и утиску његовог претходника, Бен у потпуности осликава такав профил играча.

Један од момака који је изазвао доста пажње својим енергичним наступом јесте Срђан Спиридоновић. Одличне припреме, одличан старт сезоне, и затим пад у игри који и даље траје. Тренутно је, са аспекта статистике, на коти од два гола и три асистенције, али свеопшти утисак је да су мотори који су радили пуним темпом на старту, сада на много мањем обртном моменту. Спиридоновић је запао у други план, и против Европе и против Тиране био је један од слабијих појединаца, те ће му предстојеће мини припреме бити од јако великог значаја. Спиридоновић може бити један од Звездиних пројеката у будућности, јер има елемената у његовој игри које би ваљало експлоатисати.

Секу Саного је од старта перципиран као капиталац за Европу. Несрећна повреда на старту мандата у црвено-белом дресу, те јако дуг, стрпљив и истрајан процес његове инкорпорације у тим, довели су до тога да до сада ниједном нисмо видели њега на 100% могућности. Одређене ствари у игри су очигледне, и оне потврђују да је Саного квалитетан фудбалер. Такође, има и ствари које нас подсећају да он није онај играч из Јанг Бојса, и да му на средини треба озбиљна помоћ. Саного је снажан, али са веома ограниченим тркачким капацитетима, те је често на ветрометини, са ризиком да направи картон. У Европи их је скупио већ два, а према једном од утисака, у Тирани је за длаку избегао црвени картон, и суспензију за наредно коло. Такође, у пар наврата је умео да шаље нерезонске попречне лопте, које су директно могле довести до отварања опасних контри. Саногу ће пауза, такође, пријати, и у њега ће буквално све очи звездашке јавности бити усмерене током трећег кола квалификација. Он је кључ на средини, и он ће морати да буде лидер на том делу терена.

Гелор Канга је доведен, као и Катаи, као капитално појачање, али до сада од њега нисмо видели много. Истини за вољу, није прошао припреме са првим тимом, вероватно није ”похватао” ни све тактичке замисли тренера Станковића, и након завршетка репрезентативне паузе од њега ћемо желети да видимо магију коју је и сам Владан Милојевић из њега извлачио. Код Канге је остала нескривена жеља за газдовањем на терену, константно тражи игру, шири руке, и труди се да ”гура” све саиграче напред, али оно што су његове основне врлине, а то су преглед игре, пас, и шут са дистанце, Звезда до сада није успела да искористи. Са Кангом концепција игре мора бити другачија, таква да се маскира његова слаба дефанзива, а дâ кључ у руке у нападу. Ипак, таква врста стратегије веома je рискантна, највише због тога што ће неминовно морати да ”угуши” неког од преосталих креативаца у тиму, пре свих Иванића, који под Станковићем игра фудбал каријере.

ШТОПЕР, ШПИЦ, БЕК, И ВЕЗНИ – ВИШЕ НЕМА ПРОСТОРА ЗА ЧЕКАЊЕ

Сада већ нескривено велики проблем који тим Црвене звезде има јесте недостатак алтернативе на левом беку. Родић има хроничан проблем са повредама, и, нажалост, у његово здравствено стање се не можемо 100% поуздати. Звезда неће имати луксуз какав је имала против Копенхагена код куће, и у гостима, када наш најбољи бек није могао да издржи до краја. На Стефана Хајдина се, евидентно, не рачуна, а изнуђења решења попут Дегенека на левом беку, видели смо у Тирани, неће моћи да функционишу. С тим у вези, одговорни у Љутице Богдана ће морати да нађу адекватну алтернативу на тржишту.

Томане је добијао своју прилику, али је јасно да њега стручни штаб не види као прву опцију у нападу. Већ активно се, са прилично променљивим степеном успеха, ради на трансферима сва три наша нападача, и док се они не реализују, Звезда неће моћи да доведе појачање. Сада ће морати да се убаци у пету брзину, јер ће Црвену звезду сачекати до сада најтежи испит у сезони. Боаћи и Павков су генерално повређени, Томане је, упркос голу у Тирани, и даље неубедљив, што већ дуже време као приоритет намеће довођење првог шпица.

У срцу одбране је ситуација такође таква да се мора што пре решити. Звезди је преко потребан стабилан и сигуран командант одбране, који ће спречити крупне грешке које доводе до стопостотних прилика ривала.

Иако то делује чудно после ангажовања Гелора Канге, Звезди је заправо потребно појачање које ће играти са Саногом. У домаћој лиги Звезда комбинује на средини највише због тога што су Николић и Петровић бонус играчи, те као такви попуњавају обавезна 2 места за играче рођене након 01.01.1999. , али у Европи, јасно је, на тој позицији фали више чврстине, агилност, и боље одбране. Кангин недостатак дефанзиве Саного не може сам да покрпи, а ни сам Саного није играч који започиње кључан пренос лопте до последње трећине ривала. Централни везни, који добро игра у оба правца, уз растерећивање играчког кадра продајом Јовичића, Јованчића, и можда Петровића (а да Гаврић, Радуловић, Ераковић и Крстовић конкуришу за друго бонус место), је потез о ком би требало размислити.

Црвена звезда, као и у претходне три године када је освајала титулу првака Србије, има елементе који је чине доминантним тимом. Има елементе тима који има квалитет за европску јесен, али и потенцијал да ствари у игри озбиљно крену низбрдо. Стручни штаб ће, сигурно, похватати све мане, и биће кључно што преданије радити на њиховом смањењу у будућности.